Станимир Вељковић Зеле

среда, 18 септембар 2013 17:25 | Aутор текста Administrator

Станимир Вељковић Зеле рођен је у Лесковцу 28. јуна 1919. године, а умро 13. априла 1942. године у Југовцу код Прокупља. У слободарској Пустој Реци близу Бојника на питомој благој узвишици налази се Зелетово, раније Суво Поље, по предању и казивању људи некада Прасковац. У њему живе мештани досељени са планине Ђерман код Трговишта и извора реке Пчиње. Њих, као и све људе Пусте Реке краси изузетна особина да изнад свега воле слободу и све што живот чине људским и човечанским.

У таквој средини 28. јуна 1919. године родио се један од најистакнутијих бораца за слободу – Станимир Вељковић Зеле. И у датуму његовог рођења има симболике: родио се на Видовдан, за српски народ дан ратника, у сељачкој породици у којој ни за децу није било одмора.

Године 1926. Станимир је пошао у основну школу у Бојнику. Његов први учитељ био је Младен Савић, који се према деци односио не само као васпитач већ и као родитељ. У школи је међу вршњацима предњачио Зеле добијајући епитете најбољег, највреднијег и најмарљивијег ученика. Од првих дана школовања напајао се идејама и слободарским духом.

На предлог учитеља Младена Савића родитељи су га уписали у лесковачку гимназију. Станимир Вељковић Зеле је у новој средини приступио скоројевићима прихватајући њихове идеје и програм за животно опредељење: супротставити се носиоцима неправди и тираније и борити се за бољи и срећнији живот.

Љубав према књизи и писању мотивисала га је да се учлани у литерарну дружину „Вуловић“, коју су у лесковачкој гимназији држали скоројевићи – позната имена комунистичке омладине.

Родитељи нису имали довољно средстава за Станимирово школовање, па је он подучаво школске другове из богатијих породица помажући им да савладају градиво, а помоћ је пружао сиромашним ђацима због чега је посебно био омиљен у школи. Због запажене активности биран је у руководство СКОЈ-а Гимназије који се кроз све видове активности супротстављао деловању Љотићеве омладине.

После завршене гимназије, због недостатка новца, Зеле се ванредно уписује на Правни факултет у Београду, али и даље остаје партијски повезан са активом у Лесковцу. Непрекидно је у друштву истакнутих и прекаљених комуниста – Косте Стаменковића, Милета Тодоровића, Благоја Николића и других чланова КПЈ. Због истакнутих деловања у скоројевској ораганизацији убрзо је примљен у Комунистичку партију Југославије, а затим и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Лесковац и укључен у чланство Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију 1941. године.

Уочи Другог светског рата Зеле Вељковић активно ради на припреми народа за одбрану од фашистичке најезде по градовима по јужној Србији: Нишу, Алексинцу, Соко Бањи, Ражњу. Он учествује у формирању Озренског, Топличког, Сврљишког-нишавског, Бабичког и Јабланичког одреда. Као руководилац у одреду био је цењен међу борцима и у народу. Непрекидно се кретао по терену који су држали НОП одреди југа Србије. На једном од таквих задатака, приликом прелаза из Топлице у Пусту Реку и Јабланицу, 13, априла 1942, године са ратним друговима Милошем Мамићем, Милованом Младеновићем, Угљешом и Милојицом Прелићем после издаје опкољен је од бугарских фашиста у Југовцу, недалеко од Прокупља. Четвораца храбрих бораца пружали су у неравноправној борби жестоки отпор. После вишечасовне борбе Зеле креће први у пробој, за њим и ратни другови. Двадесетак метара од потока бива смртно рањен у својој 23-ој години живота.

За народног хероја проглашен је 14. децембра 1949. године.

Основна школа у Бојнику носи његово име од 1954. године.