Основна школа "Станимир Вељковић Зеле", Бојник

Дан примирја

уторак, 26 децембар 2017 16:00 | Aутор текста Administrator

Дан примирја у Првом светском рату 11. новембар свечано се обележавао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији од 1919. године до Другог светског рата. Од Другог светског рата па до 2005. у Србији се није облежавао, а од 2005. обележаво се на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији. Од 2012. године у републици Србији Дан примирја у Првом светском рату 11. новембар обележава се као државни празник и нерадни дан.

Први светски рат или Велики рат је назив за први и највећи војни сукоб два савеза држава у дотадашњој историји човечанства. Рат је трајао од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године, а вођен је између држава чланица савеза Антантне (Велика Британија, Француска и Русија) и чланица њихових савезница (Италија, САД, Јапан, Србија, Црна Гора, Румунија, Грчка и др.), с једне стране и чланица Централних сила (Немачке и Аустро-Угарске) и њихових савезница (Османско царство, Бугарска) с друге стране. Процењује се да је у рату учествовало око 70 милиона мобилисаних људи, од којих је око 10 милиона погинуло, а око 21 милион је било рањено.

Суштински узроци за избијање Првог светског рата били су супротстављени интереси великих европских сила крајем 19. и почетком 20. века. Формални повод за рат био је атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. у коме је убијен аустоугарски престолонаследник Франц Фердинанд. Атентат је извршио Гаврило Принцим, србин из Босне, припадник организације "Млада Босна". Користећи тај повод Аустро-Угарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији.

Затим је Русија, као савезница Србије, 1. августа 1914. објавила рат Аустро-Угарској. На то је Немачка истог дана одговорила објавом рата Русији, а два дана касније 3. августа и Француској. То је активирало систем савеза и за неколико дана се читава Европа нашла у рату. Од самог почетка рат се водио на три фронта: Западном, Источном и Балканском. Прве велике битка између српске и аустроугарске војске одиграле су се 1914. године на планини Цер и реци Колубари, где је српска војска однела убедљиве победе.

Октобра 1915. године вишеструко надмоћне аустроугарске, немачке и бугарске снаге (око 800.000) под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена, напале су Србију с три стране и принудиле њену војску (око 300.000) на повлачење према Јадранском приморју на линији Драч-Скадар. Крајем 1915. године из Србије се повукла војска, државни апарат и велики број цивила. Правац повлачења водио их је преко црногорских и албанских планина, где је већина њих умрло, што због болести, глади и хладноће, али и због сталних напада албанских одметника. Због тога се повлачење српске војске преко албански планина назива Албанска голгота. Српска територија је била окупирана, а њено становништво подвргнуто репресији и економском искоришћавању.

Српска војска и државни врх су почетком 1916. године уз помоћ савезника пребачени на грчко острво Крф, где су се опорављали. Мало острво Видо у близини Крфа било је претворено у болницу. Процењује се да је од исцрпљености и болести умрло око 5.000 војника. Због каменитог терена сахрањивање није било могуће, па је већина њих спуштана у море- "Плаву гробницу".

Српска војска која се током пролећа 1916. године опорављала на Крфу, наоружала се новим, француским оружјем. Око 150.000 српских војника припремало се за повратак у борбу. Крајем пролећа 1916. године српска војска пребачена је на Солунси фронт, на коме се заједно борила с Британцима и Французима. У јесен 1916. после жестоких борби и уз велике губитке, заузела је планински врх Кајмакчалан, а потом и Битољ који се налазио на територији Краљевине Србије. Фронт се потом усталио и није се померао задње две године.

Половином септембра 1918. године силе Антанте су на Солунском фронту покренуле опсежну офанзиву. Српске јединице су 25. септембра 1918. године ослободиле Скопље и Штип и прешле Вардар. То је навело Бугарску да 29. септембра 1918. године капитулира, плашећи се уласка српске војске на своју територију. Одлучујућа победа над немачким јединицама однета је 12. октобра 1918. године код Ниша, па је до 1. новембра 1918. године ослобођена цела Србија.

Слично је било и на Западном фронту. Немци траже примирје, што у исто време чине и Аустро-Угарска и Османско царство. Османско царство је потписало капитулацију 30. октобра, Аустро-Угарска је капитулирала 3. новембра, а капитулацијом Немачке 11. новембра 1918. године Први светски рат је завршен. Због тога се сваке године 11. новембар обележава као дан примирја у Првом светском рату, јер је тада дошло до прекида непријатељства и краја рата. Овај датум је проглашен као национални празник у многим савезничким земљама, у знак сећања на страдале током рата. Примирје између савезнка и Немачке потписано је у железничком вагону у Комијену, у Француској. Немачка делегација потписала је примирје пред француским маршалом Фошом. Прекид непријатељства званично је ступио на снагу 11. новембра 1918. године - једанаестог часа, једанаестог дана, једанаестог месеца.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијине ромонде. Овај цвет је угоржена врста у Србији, а у ботаници је познат и као цвет феникс, јер и кад се потпуно осуши ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом светском рату. Због тога се у амблему појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Цвет је добио име по једној од најлепших српских краљица Наталији Обреновић. Расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан, на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Велику победу у Првом светском рату Србија је платила великим бројем жртава, страдало је око 1.250.000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва, а чак 60 % мушке популације. Ратна разарања и трогодишња окупација готово да су у потпуности довеле до уништења привреде у Србији. Последице тих огромних губитака Србија и њено друштво осећале су кроз читав 20. век.

Дан борбе против сиде

петак, 15 децембар 2017 14:09 | Aутор текста Administrator

Поводом обележавања 1. децембра, Дана борбе против сиде, организовано је предавање за ученике седмог и осмог разреда на тему „СИДА-Упознајмо непријатеља“. Предавање су припремили и одржали ученици седмог разреда, Наталија Тасић, Стана Стојановић, Данило Јовановић, Алекса Мишић, Вељко Смиљковић и Марија Петровић са наставницом биологије Милицом Пејчић. Како би се ученици увели у тему у недељи од 27 до 30 децембра на часовима ликовне културе ученици су са наставницом Софијом Аземовић, користећи различите технике израђивали симболе подршке оболелима од сиде. На овај начин кроз корелацију са предметом ликовна култура, а затим уз предавање ученици су разумели колики проблем прозрокује болест сида и на који се начин можемо заштитити, али и то да је оболелима потребно много више од једног дана подршке.

Дружење са песницима

Дан примирја

Дан борбе против сиде

Дан планина

Активности еколошке секције