Добро дошли у нашу школу!
Мада су први знаци школе у Бојнику забележени још у време владавине Александра Обреновића, додуше у приватној згради, прва званична школска зграда изграђена је на месту садашњег дела школске зграде око 1890. године, поред полусрушене турске џамије.
Ко смо ми?
Ми смо школа која негује позитивне вредности у духу међусобне толеранције, уважавања и не насиља. Захваљујући тој чињеници тврдимо да постоје добри услови да ниво безбедности и сигурности ученика у школи буде унапређен на још виши ниво.
Шта желимо?
Желимо школу у којој ће настава још више бити у складу са индивидуалним могућностима и потребама ученика, школу у којој ће се настава и учење одвијати кроз веће подстицање и развијање физичког, емотивног, интелектуалног, еколошког и естетског развоја.
Настава и учење
Ту смо да својим знањем и искуством пробудимо нова интересовања, развијамо позитивну мотивацију за учење и рад, подржавамо лични развој ученика и наставника као и да подстичемо стваралаштво кроз практичан и креативни рад.
По њему носимо име
Станимир Вељковић Зеле рођен је у Лесковцу 28. јуна 1919. године, а умро 13. априла 1942. године у Југовцу код Прокупља. У слободарској Пустој Реци близу Бојника на питомој благој узвишици налази се Зелетово, раније Суво Поље, по предању и казивању људи некада Прасковац. У њему живе мештани досељени са планине Ђерман код Трговишта и извора реке Пчиње. Њих, као и све људе Пусте Реке краси изузетна особина да изнад свега воле слободу и све што живот чине људским и човечанским.
У таквој средини 28. јуна 1919. године родио се један од најистакнутијих бораца за слободу – Станимир Вељковић Зеле. И у датуму његовог рођења има симболике: родио се на Видовдан, за српски народ дан ратника, у сељачкој породици у којој ни за децу није било одмора.
Мада су први знаци школе у Бојнику забележени још у време владавине Александра Обреновића, додуше у приватној згради, прва званична школска зграда изграђена је на месту садашњег дела школске зграде око 1890. године, поред полусрушене турске џамије. Први учитељ те нове школе, за чији се рад старала држава био је Богољуб Вукадиновић.
Ратни вихор није мимоилазио школу. Године 1915. школска зграда је спаљена. Српска војска је у то време одступала за Албанију, па је школу запалила српска војска јер је у њој била смештена топовска муниција. За време Другог светског рата школа није радила од 1941. до 1944. године. Иста је демолирана и паљена 17. фебруара 1942. године када је и извршено велико стрељање родољуба од стране бугарских фашиста.
С годинама школа је расла и развијала се тако да од 1952/53. школске године школа прераста у осмогодишњу.
Временом су и по осталим селима почеле да се граде школе. Тако је 27. 12. 1972. у регистар Привредног суда у Нишу, школа први пут уписана, а општина заведена као оснивач.
Школа у Бојнику као осморазредна је матична, а у околним селима су њена издвојена одељења, тако да је данас ОШ „Станимир Вељковић Зеле“ матична школа са 9 издвојених четвороразредних школа и то у Придворици, Ђинђуши, Лапотинцу, Плавцу, Зелетову, Доњем Коњувцу, Црквици, Каменици и Мрвешу.